Пословице и изреке | Књига 2

Михаило Петровић Алас је својевремено забележио: „Пословице једног Народа, нису само отелотворење његове мудрости, већ умногоме и расветљење народног темперамента и уврежених традиција мишљења”. Ми, међутим, у ери мултикултурализма који понегде претендује да пређе у транскултурализам, с обзиром на глобалне миграције, налазимо све мање прилике, а свакако и потребе, да изоловано од остатка светске културне баштине сагледавамо тековине једног народа и припишемо их искључиво његовим припадницима. Ипак, значајно је нагласити како ово не подразумева притом порицање аутентичности, ни вредности датих народа, будући да значај њихове културне заоставштине видимо у примени кроз истрајавање до наших дана.
Претражујући позамашан фонд пословица различитих народа и народности, сходно духу времена, нисмо имали потребу да припишемо ниједну умотворину стриктно једној страни. Напротив, настојали смо да читалачкој публици омогућимо увид у што шири спектар пословица и изрека оних народа на чијем говорном подручју смо их затицали (хотећи при том, у што је већој мери могуће, да сачинимо својеврсан преглед двадесет различитих извора кроз сваку од тематских целина). Ово, уједно, никако не оповргава чињеницу да смо
сличне, а каткад и истоветне формулације затицали на просторима где се друге културе сма трају доминантним, те је наша намера превасходно била да укажемо на препознатљивост сличност,општу применљивост и самим тим повезаност међу многим народима света у жељи да се новим генерацијама пренесе макар део искуством потврђеног, а временом провереног мудросног наслеђа које су нам наши стари оставили у аманет. Потрудили смо се, дакле, да читаоцима понудимо дело кадро задовољити укусе и потребе широког спектра генерација чије би искуство сваким наредним прочитаним редом постајало све садржајније. Жеља да задржимо семантичку вредност онога о чему се говори, преточену у књижевни српски језик тако да не губи ни на значају, ни на милозвучности, пружила нам је
прилику да стекнемо унеколико нов увид у мудросно наслеђе. Пословичне изреке које су се преносиле с колена на колено, услед своје фрагментарности стављене пред стилска искушења узрокована језичким баријерама успеле су, верујемо, да задрже круцијалне одлике сажетости, подесности, веродостојности…
Овим смо делом, по други пут, покушали на известан начин да искорачимо изван оквира традиционалних српских, латинских и надалеко чувених пословица такозваних великих светских језика , решени да осмотримо трагове различитих култура света очуване у датом
штиву; упоредимо унеколико њихово искуство са властитим, препознамо многобројне сличности, разумемо разлике и прихватимо лепоту тог искуства које се вековима преноси као опште добро надилазећи геополитичке одреднице; да се препустимо уживању у спонтаном, не нужно академски високопарном, већ готово неприметном, али и неоспорном ширењу хоризоната које обећава да временом може побудити у нама нова интересовања и да може превазићи иницијална очекивања читаоца који овакву књигу по први пут узима у руке.

Поговор

Нина Симић Панић