У врло сажетој биографији Миленка Михаиловића у каталогу где се наводи да је студирао на боградском Факултету ликовних уметности и дипломирао у класи проф. Мирјане Михаћ и да је магистрирао на истом факултету 1987. не пише да је добитник две Пјерове награде за карикатуру којом се успешно бавио дужи низ година.
Пет слика великог формата преко 100цм по једној страници су из нешто ранијих година, осим дела „Зора код Буце књиговесца“ која је из 2002. године и разликује се по тоналитету. Остала дела су средњег и малог формата у плавој гами, настала током 2023.године.
Отварање изложбе је било у недељу 18. јуна у 12 сати, тачно у подне кад нас је сунчано време обрадовало после много кишних дана. У првом налету је дошло 60-так посетилаца а затим су неки одлазили, неки долазили па се може рећи да је укупно било 100-тинак људи. Осим бројних колега сликара и музичара, међу публиком је било Миленкових колекционара и пријатеља који поседују његове слике.
Миленко Михајловић је београдски сликар, рођен у Београду и целог живота ствара у Београду. Међу уметничким круговима, што сликарским што музичарским веома је поштован. Његове изложбе су изузетно посећене. На отварањима самосталних изложби ( најчешће излаже самостално) често окупи музичаре и направи џез-блуз сешн. Зоран све Јовановић је свирајући флауту а касније и гитару музички пропратио чин отварања. А онда се мала дружина окупила у сали и слушала Зоранову музику и рецитовање стихова које је говорила Драгица Ужарева.
Проводећи време у разговору, евоцирајући успомене из младости, из седамдесетих и осамдесетих година двадесетог века када је у Београду основан ФЕСТ, Бемус, Битеф, Београдски Њупорт џез фестивал, говорило се о квалитету културних догађаја и добром тржишту уметничких слика, време када је постојала средња класа која је поштовала и неговала уметност.
Када је сунце почело да залази, што значи око 8 увече, последњи гости заједно са аутором изложбе су напустили сплав.
