БЕОГРАДСКИ БЛУЗ
Свануло је изнад цркве Светог Марка
Чистачи у жутом улице су прали
Кући су се вукли парови из парка
Шта смо могли ми смо
Једно другом дали
Добро јутро…
(Рибља чорба: „Добро јутро”)
Једно другом дали… да, Београд је дао нама, ми смо дали Београду нашу младост, луцидност, индивидуалност, креативност. Ова песма Боре – Чорбе описује ондашњи живот у Београду који је Миленкова генерација проживела. Живот младости седамдесетих и осамдесетих двадесетог века када је Београд заиста почео да добија форму ГРАДА. Да ли је Београд велеград ? Касаба? Негде личи на Eвропу, негде се још осећа мемла уџерица. Такав, какав је, град је у ком је Миленко рођен, одрастао и, богами, остарио.
Београд је на његовим сликама у слојевима боје, пастуозан и слојевит као историја града који је разаран па подизан, бомбардован и рушен па поново прерушаван. Згрчен и израњављен. Миленко га слика, досликава, пресликава…додаје, гребе, одузима слојеве…мрачи или посветљује, све зависи од расположења. Слика ноћу. Боемски. Експресивно. Потез четком као жврља, линија заталасана…. Бојом тек наглашене фасаде дефинишу делове града. То је Београд који је до дна душе доживљен; Београд изнутра, у калу и под сунцем, под кошавом кад тера Дунав узводно, где је свака рупа или ћумез откривен, Београд који за Миленка нема тајни.
Миленкове слике Београда нису за почетнике- то је Београд за Београђане, уплетен у нашу нерватуру, у нашу крвну групу. Узбрдица Балканске улице има завршетак на платоу код хотела “Москва”. Док дотле стигнеш, прође живот.
Ово је београдски БЛУЗ.
Текст написала: Милица Петровић
Доживљен и насликан из различитих углова, изузетно пастуозно, са тешким наносима боје, Београд на овим сликама оличава и саму историјску слојевитост постојања града. Боем у крви, Миленко је протумарао Београдом уздуж и попреко, и забележио места окупљања
београдских ноћобдија, места којих више нема а граду су давалa својеврстан “шмек” и карактер. Називи слика допуњују визуелни утисак и подсећају нас на, како ишчезлу архитектуру – култна места седамдесетих и осамдесетих, тако и на законитости сталних промена.
Академски сликар, Милица Петровић
